Историјат

Историјски осврт: 1878. године на Ставама се отвара прва основна школа коју на почетку нису похађала женска деца. Број ученика је био мали, пошто су у школу ишла деца имућних и напредних сељака. Вршило се само описмењавање деце, нису постојали разреди, већ само старији и млађи узрасти. Школа није имала своју зграду, већ се настава одржавала по приватним кућама. 1912. започиње се изградња школске зграде, али због Првог светског рата прекида се као и развој школства у Србији. Школска зграда са учионицама и другим одељењима, као и зграда за становање учитеља завршена је 1926. године. Новоизграђена школа носила је име Државна народна школа Краљевине Југославије у Суводању са седиштем на Ставама.
Пошто су Ставе удаљене од Ваљева, мало  родитеља је слало децу на даље школовање или занат. Стављанска основна школа треба да буде поносна што је из ње изникао кадар талентованих стручњака – лекара, инжињера, ветеринара, правника, професора, као и знатлије разних струка.
Изградња нове школске зграде почела је школске 1957/58. а дограђивање је трајало до 1964/65. До 1980. постоји одељење матичне школе и једно издвојено одељење у Врагочаници, након тога припаја се осмогодишња школа у Причевићу са својим издвојеним одељењима у Мајиновићу, Беомужевићу и Тупанцима, тако да школа сада има 6 школских јединица. При интеграцији ових школа донета је одлука да она и даље носи име основна школа „Илија Бирчанин“.

Школске 1960/61. школа је постигла видне резултате у васпитно-образовном процесу за које је добила посебна признања и одликовања:
–    Златно слово, уручено на Вуковом сабору у Тршићу,
–    Орден заслуга за народ са сребрним венцем, уручен поводом прославе стогодишњице школе у Ставама 1978. године,
–    Септембарска награда општине Вањево.
Од 2016. за новог директора школе постављена је Маријана Павловић која је  сада на функцији.

Поглед у будућност: Наша основна школа у наредној шкоској години и у будућности треба да буде школа успеха и радости за све ученике. У њој сваки појединац треба да развија своје природне потенцијале на којима треба да се темељи васпитно-образовни процес. Она мора бити програмски диференцирана тако да се свим ученицима не постављају исти и једнаки захтеви.

У њој ученик није само подучаван него и учи како се учи. На часовима су активни и ђаци, а не само наставник. Информације теку у свим правцима: од учитеља ка ученицима и још више од ученика према учитељу и ученика према ученику. Рад се вреднује стално,  па и ученик и наставник знају на чему су: ученик колико је научио, а учитељ колико је остварио оно што је планирао. Настава је богата и разноврсна по садржајима, облицима, методама, поступцима. У таквој школи ученици не беже са часова.

Њу стварају добро оспособљени учитељи и наставници.